На 10. фестивалу ношњи, накита и оглавља „Бисерна грана“ који је одржан 07.10.2017. године у Футогу и Петроварадину, мушка ношња из Пиве коју су носиле младожење, добила је трећу награду а реконструисана невјестинска ношња била је веома запажена

У Пиви је све до почетка 20. вијека ношена бијела ношња коју су израђивали пажљиво и добро, посебно женску ношњу, чија је израда захтијевала пуно знања, стрпљења, спретности и креативности. Сваки дио    ношње је израђиван од материјала који су припремали у својим домовима од вуне (уређивање, предење, бојење, ткање, везење, итд.)

Мушка ношња састјала се од : капе – прво се носила бијела, потом црвени вес који су звали ћеће, а касније, под утицајем ношње из Црне Горе капа са црвеном деверијом. До тијела је облачена кошуља, преко кошуље џамадан а преко џамадана биели гуњ. Облачиле су се бијеле чарапе и опасивали каницом (појас ткан од вуне). На ногама су се носили тозлуци, чарапе на простриж орнаментисане разном шарама и опанци од говеђе коже лијепо урађени. Неизоставни део одеће била је ткана струка која се носила на разне начине, зависно од временских прилика.

Невјеста је имала ношњу која се разликовала од дјевојачке бијеле ношње. На главу се стављала капа црвене боје, а на капи метални накит звани ширит. Његова улога, поред украса, била је да својим звецкањем тјера уроке. По капи су се носиле 1 до 3 мараме, зависно од врсте накита. До тијела се облачила поскутана кошуља, богато везена на оплећу, рукавима и скутима. Преко кошуље, око струка се припаше невјестинска прегача -лиздек, на којој је извезено дрво живота – да би младенци  имали дуг и здрав живот пун изобиља. Преко струка се опаше каницом на којој се причврсте пафте у облику бадема -симбола плодности. Преко кошуље се обуче црвена ћурдија. На прсном дијелу ћурдије везен је цвијет у вази, што симболизује удату жену. На ноге се обују шарене чарапе, па грађени опанци. Невјеста је носила црвену струку, коју јој је донио дјевер, да би је црвена боја штитила од урока на дугом путовању до свог новог дома.

Ношњу за невјесту је најчешће припремала и израђивала њена мајка. У сваки вез, ткање, накит, уграђивала је део велике љубави према ћерки, са бескрајном жељом за њену срећу и напредак у новом дому. Ако је момак био из добре куће, здрав и наочит а дјевојка, поред љепоте, била вриједна, говорили су: “ С њиме ће она стећи дом и богатство па када би се кућили и на врх Дурмитора“.

Невјестинска ношња која је приказана на фестивалу је прва реконструкација послије 1900. године а урађена је на основу узорака музејских експоната.

Промотери ношњи на фестивалу били су аматери КУД-а „Дурмитор“ : Јадранка Митрић и Филип Пронек а презентацију ношњи припремио је Јовица Вуковић.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.